Šta se dešava kada se u praksi ne primenjuje ono što se propoveda

Pitanje: Radim za firmu koja se bavi konsaltingom i koja odlično savetuje svoje klijente, ali sama ne primenjuje ništa od onoga što propoveda. Naša je firma školski primer nepostojanja komunikacije, kancelariskog politiziranja, dupliranja poslova i zakulisnih igara. Za neke od nas koji pokušavaju da savesno rade svoj posao to postaje vrlo teška situacija. Kako bih mogao da podstaknem svoje pretpostavljene da primenjuju ono što savetuju drugima, a da ne izazovem još veće nevolje?

Odgovor: Većina zaposlenih u dinamičnim organizacijama voli da se nadmeće; voli da pobeđuje. Kada se nadmeću sa spoljnjim konkurentima to je odlično; ako pobeđuju, to je još bolje. Međutim, kada počinju da se nadmeću interno, boreći se protiv kolega, neizostavno dolazi do potpune dezintegracije. Niko ne pobeđuje i, šta više, niko nikada neće moći da pobedi – osim spoljnjih konkurenata.

Po vašem opisu sudeći, sa sigurnošću može da se zaključi da radite za konsultantsku firmu koja se okrenula protiv sebe same, gde se viši rukovodioci bore za položaje, klijente i za naklonost mlađih. Ukoliko sam u pravu, najbrži način rešavanja konflikta je udaljavanje jednog ili dvojice glavnih protagonista sa radnog mesta – ali je to najverovatnije izvan vaših moći odlučivanja.

Drugi način uspostavljanja jedinstvenog cilja jeste identifikovanje zajedničkog neprijatelja. Ukoliko  se većem broju vaših postojećih klijenata opasno približila konkurencija, to bi mogao da bude razlog zbog kog će se viši rukovodioci primiriti i usredsrediti.

Međutim, možda su ta sitna podbadanja već toliko uzela maha da niko na vašem položaju ne bi mogao da uradi ništa.