Mali saveti o testiranju
Kreiranje dobrog testa znači više od postavljanja dvadesetak pitanja koja vam prva padnu na pamet. Evo nekoliko važnih stvari o kojima treba da razmislite pre nego odlučite koja i kakva pitanja ćete na testu postaviti svojim „učenicima“.
Najverovatnije vam neće ići tako lako kako vam se u početku činilo. Ispred sebe imate sadržaj kursa – to je dobro! Ali to ne znači da ćete na osnovu pitanja koja po njemu sastavite, dobiti i pravo merilo znanja. Ima više tačaka koje prvo treba da razjasnite: Treba li vam test znanja ili veštine? Šta će biti minimum za prelaznu ocenu? Šta ako ljudi 'padnu' na tom testu? Kakve su zakonske odredbe u vezi sa testiranjima na radnom mestu? Morate znati šta testirate, zbog čega to radite i šta ćete učiniti sa informacijama koje prikupite. Ako ste u nedomici, NEMOJTE DAVATI TEST – to je najsigurniji savet. Ali, evo još nekih:
- Bez trikova. Ideja je da pružite izazov svojim učenicima, ne da ih obmanjujete. Ukoliko nešto niste pominjali na predavanjima nemojte stavljati ni u test pitanja. Zaboravite na ono: „Trebalo je to da se pročita“ ili „to mora da se zna od ranije“. Ukoliko je potrebno izvesno predznanje, onda testirajte zaposlene pre nego što kurs počne. Kviz-pitanja formulišite isto onako kako ste ih formulisali na časovima. Ukoliko ste držali predavanje o tri karakteristike menadžmenta onda nemojte formulisati pitanje na način: „Šta od nabrojanog NIJE karakteristika menadžmenta?“ Negativni odgovori teško padaju većini ljudi i, što je još važnije - ZBOG ČEGA biste od nekoga tražili da zna šta je pogrešno, kada vam je stalo do toga da saznate zna li šta je pravilno?
- Samo činjenice. Izostavite u tekstu pitanja trivilijalnosti koje samo zbunjuju. Nemojte svojim učenicima servirati ovako nešto npr: Bole i Edi izašli su iz svoje kancelarije u Ulici K u Vašingtonu u 16:45h kako bi stigli na svoj let u 21:00h na Baltimor-Vašington internacionalnom aerodromu. Koliko je aerodrom udaljen od njihove kancelarije? Vreme koje ste dali u zadatku nema nikakve veze sa odgovorom koji tražite. Ako malo bolje razmislite, nema nikakve veze sa zadatkom ni to da li su Bole i Edi i izašli iz kancelarije, zar ne?
- Odredite prioritete. Ustanovite koje su to ključne stvari koje vaši učenici treba da shvate i test bazirajte na njima. Što je neka informacija bitnija to više pitanja treba da bude vezano za nju.
- Bez novih informacija. U testu nemojte pominjati nove informacije. Osoba koja rešava test je u takozvanoj 'nađi-i-seti se' fazi razmišljanja i nije fer terati je da se bavi novim podacima. Evo lošeg primera: „Od 14 tipova čelika, koji proces kovanja je karakterističan za galvanizovani čelik?“ Ukoliko nikada ranije niste pominjali da postoji 14 tipova čelika, ZBOG ČEGA ih pominjete baš sad?
- Koristite upitne reči. Najbolji način da počnete pitanja su upitne reči – ko, šta, gde, kada, kako ili zbog čega. Ko? – inicira traženje ličnosti ili položaja; Šta? – inicira traženje predmeta ili procesa; Gde? - zahteva mesto ili lokaciju; Kada? – zahteva razdoblje ili datum; zbog čega? Inicira traženje razloga. Pitajte: Koga je Beovulf ubio u filmu „Beovulf“? Kako je to uradio? Zbog čega je to uradio?
- Izbegavajte subjektivne odgovore. Nikada ne postavljajte pitanja čiji bi odgovori trebalo da budu subjektivan sud. Na primer: „Koliko je važno da se XY formulari ispunjavaju svakodnevno? – Vrlo važno – Važno – Nevažno – Sasvim nebitno“? Čemu bi moglo da posluži ovakvo pitanje? Može se pretpostaviti da jeste važno jer da nije, zbog čega bi ste uopšte učili tako nešto, zar ne? Umesto toga, pokušajte sa ovim: „Kako ne biste stalno bili zatrpani brdom papirologije, važno je da XY formular ispunjavate u pravilnim vremenskim intervalima. Koliki taj vremenski interval treba da bude?“
- Kao moguće odgovore ponudite: svakodnevno, nedeljno, dvonedeljno, mesečno. Tako neće biti potrebe za subjektivnošću.
- Mudro baratajte skalama. Kada na pitanje treba da se odgovori izborom jednog od ponuđenih intervala na skali, vodiite računa o tome da se intervali ne preklapaju i da budu jasni. Nemojte pitati: Da li beba treba da bude hranjena na svaka 2-3, 3-4 sata ili na 4-5 sati? Ako je tačan odgovor 3 sata, šta onda ispitanik da zaokruži? Tehnički gledano, data su dva tačna odgovora. Bolje će biti ako ispitanici biraju u ovakvom rasponu: 2-3, 4-5 ili 6-7 sati.
- Neka instrukcije budu jasne. Postarajte se da ispitanicima bude jasno šta je njihov zadatak, kada i kako treba da se uradi. Ukoliko postoji vremensko ograničenje – naglasite to (Vreme za ovoj deo testa je 30 minuta). Ukoliko je dozvoljeno korišćenje nekog pomoćnog sredstva – naglasite i to (Dozvoljeno je korišćenje digitrona za pitanja 11-20). Naposletku, naglasite i ono što ne smeju da rade (Za ovaj deo testa NIJE DOZVOLJENO korišćenje digitrona. Za svaku stavku u koloni „A“ postoji SAMO JEDAN tačan odgovor u koloni „B“.Ukoliko odgovor ne znate, bolje pokušajte nego da pitanje ostavite bez odgovora.) Sve instrukcije pročitajte na glas pre početka testa – bez obzira na to što su jasno napisane na samom testu. To je najbolji način da svako od prisutnih čuje, vidi i interpretira uputstva na isti način i da zamoli za eventualno dodatno objašnjenje pre početka testiranja.
- Ujednačena vrednost pitanja. Mnogo je lakše analizirati rešenja testa kada odgovori na sva pitanja nose isti broj poena. Međutim, ukoliko procenite da su pojedine informacije za radnu uspešnost važnije od drugih, onda tim pitanjima dajte dodatnu težinu.