Mala, slatka, izvrnuta torta

Sasvim sam sigurna da biste želeli da se investicija vaše kompanije u obuku zaposlenih u najkraćem mogućem roku isplati kroz bolji radni učinak. Postoji način redukovanja vremena koje će proći od obučavanja do uočavanja poboljšanja u obavljanju posla – poslužite zaposlenima po parče „slatke, male, izvrnute torte!“

Bez šale, razmislite malo o treningu kao o 'izvrnutoj torti'. Ova torta ima ukusno voće i šlag na dnu, dok je ostatak slasnih slojeva na vrhu. Kada takvo parče torte servirate izvrnuto, onda voće i slag dođe na vrh. Na isti način biste zaposlenima mogli da servirate trening – počnite sa zadacima (voće i šlag), a potom servirajte ostatak materijala koji služi za obrazloženje datih zadataka (ostatak torte).

Tipičan program obuke nije okrenut naopako, kao mala, slatka torta. Oni koje obučavate treba da pojedu sve donje slojeve torte (teoretski sadržaj kursa), pre nego što se domognu najukusnijeg dela (profesionalni zadatak). Međutim, šta će se desiti ako oni koji osmišljavaju i planiraju obuku izvrnu tradicionalni model učenja naglavce? Ako umesto prezentovanja gomile suvoparnih podataka po stavkama, počnu od pravih, konkretnih zadataka ili problema, a onda u pravom trenutku ubace relevante, prateće informacije? Ovakvim izvrtanjem redosleda, ulaganje u obuku rezultira bržim poboljšanjem veština obavljanja posla – naročito kada su u pitanju kompleksni zadaci kakvi su prodaja, uslužne delatnosti, korišćenje sistema i tehničke veštine.

Motivisanost za učenje
Kada trening počne primerom, simulacijom ili scenarijom (nakon sasvim sažetog uvoda), polaznici će biti motivisaniji da uče nego kada im se prvo plasira teorija. Kako postepeno savladavaju problem, polaznici obuke se suočavaju sa donošenjem odluka, odnosno, trenucima kada moraju da se zapitaju „Hm, šta treba da uradim?“

U takvim trenucima – 'ključnim momentima učenja' – polaznici su motivisani da uče, jer im je potrebna dodatna informacija kako bi završili dati zadatak. Ovakva 'mala, slatka, izvrnuta torta' pristup, podsticajan je zbog toga što su zaposleni u većini slučajeva ciljno-orijentisani učenici. Ako im date da reše smisaono značajan problem, relevantan za posao koji obavljaju, biće daleko voljniji da nauče informaciju koja im je za to potrebna, nego obrnuto – da zapamte neki podatak pre nego što zaista razumeju kako će da ga iskoriste. Uvek je teže održavati pažnju i razumeti sadržaj koji se uči van konteksta.

'Učenje uz rad' pristup takođe je motivišući, zbog toga što polaznici iz prve ruke stiču iskustvo povezanosti sadržaja i posla, što je samo po sebi bolje od slušanja odgovora na standardno „Šta ja imam od toga?“ -  „Verujte mi, videćete da će vam sve ove stvari biti od koristi kasnije, kad budemo radili praktične vežbe. Stvarno, u vašem je interesu da ostanete budni do tad.“

Zadržavanje i transfer naučenog
Može se reći da je, kada svoju obuku držite na 'izokrenut' način, još važnije to što ljudi uče bolje, duže zadržavaju i umeju da primene naučeno u praksi. Polaznici pamte ono što su naučili u ključnim momentima zbog toga što su imali priliku da sve odmah i primene tokom vežbe (Ako znaju da koriste, neće zaboraviti).  

Od primarnog značaja je to što polaznici umeju da izvrše transfer naučenog, odnosno da informacije koje su primili u ključnim momentima učenja dovedu u vezu sa njihovom konkretnom primenom. To znači da će informacija biti 'obeležena i pohranjena' u umu zaposlenog, odakle će on/ona moći da je 'prizove' u odgovarajućoj prilici. Dakle, poslužite polaznicima prvo voće i šlag (scenario) sa vrha, a potom im dajte i komad torte (sadržaj). To je pravi način učenja uz praktičan rad.

Kognitivni koreni
Pristup obučavanju o kojem govorimo, bazira se na istraživanjima psihologa-kognitivista u poslednjih trideset godina o tome kako ljudi razvijaju stručnost. Kognitivisti zastupaju tezu da ljudi uče putem iskustva. Uče radeći na rešavanju pravih problema, dobijajući fidbek o svom radu i o njemu razmišljajući. Od prostijih do najsloženijih poslova, bilo da su u pitanju prodaja, uslužne delatnosti, korišćenje kompjuterskih sistema ili donošenje tehničkih odluka, ljudi najbolje uče uz rad – ali rad koji se obavlja na poseban način.

Započnite obuku prezentacijom problema: dajte kratak pregled (ključna reč ovde je 'kratak'), a onda postavite serije slučajeva, simulacija ili trening zadataka. Počnite sa nečim jednostavnijim, zatim prelazite na sve kompleksnije slučajeve, tempom kojim polaznici ovladavaju materijom i postaju samouvereniji. Do momenta  kada završe rad na sistematično postavljenom setu slučajeva, već su stekli iskustvo rešavanja problema u simuliranim ili trening uslovima.  Kada se nađu u stvarnom radnom okruženju, imaće dovoljno osnovnog iskustva koje će ih dalje voditi ka istinskoj stručnosti. 'Izvrnut' trening daće im snažan start, redukujući vreme potrebno da postanu vešti u poslu.

Troškovi
Šta je sa troškovima, zapitaćete se. Zar 'izvrnut' trening ne zahteva veće izdatke i više vremena od standardnog? Tačno je da usavršavanje ovakvog načina obučavanja može zahtevati nešto više vremena. Ali, ne mora da bude i skuplje. Da biste napravili 'izvrnuti' trening, biće dovoljno da obuku koju sada držite, i koja najverovatnije znači prezentovanje teoretskih informacija o određenoj temi sa praktičnim vežbama na kraju - obrnete. Jednostavno prvo uradite vežbe rešavanja situacija, a onda to iskoristite kao kontekst za prezentovanje teoretskih informacija u ključnim trenucima učenja.

Kada se razmišlja o ulaganju u obuku zaposlenih, neko će pretpostaviti da cenu treninga čini cena pripreme i primene programa obuke. Međutim, realna cena, na organizacionom nivou, povezana je sa tim koliko brzo polaznici mogu da razviju profitabilan radni učinak nakon treninga – koliko brzo mogu da se prihvate kompleknih poslova. Ovi troškovi su značajni, ali se retko mere. Svi znamo da postoje,  i da mogu biti pozamašni. A najčešće se prikazuju u obliku:

Povraćaj investicije u smislu smanjenja roka za postizanje produktivnosti može biti ogroman, opravdavajući smisao investiranja. Recimo, u jednoj kompaniji, bilo je potrebno je godinu i po do tri godine da pripravnici postanu vešti radnici. Počeli su da primenjuju kurikulum baziran na rešavanju slučajeva i već u pilot testu uspeli ovo vreme da skrate .Bržim uključivanjem i prilagođavanjem radnika punom kapacitetu radnih zadataka, mogu se ostvarili znatne uštede u smislu produktivnosti.

A sa takvim uštedama, dobićete i vašu 'malu, slatku, prevrnutu tortu' i u slast je pojesti!

Štampa