Ako njima nije stalo, ne trošite svoje vreme uzalud
„Ako njima nije stalo, ne trošite svoje vreme uzalud“, savet je Maršala Goldsmita (Marshall Goldsmith)1,upućen nama koji pokušavamo da promenimo ljude koji ne mare, i zbog kojih završimo suočeni sa gomilom protraćenog vremena.
Evo njegove priče:
„Moja majka bila je učiteljica prvog razreda u Kentakiju.U njenom umu ja sam zauvek ostao prvačić, moj otac takođe, kao i svi naši rođaci. Mama je uvek ispravljala očevu gramatiku. Kad god bi napravio grešku,ona bi se strogo zagledala u njega preko ruba naočara kao da joj je učenik i rekla: 'Eh, Bile, Bile!' Iz nekog razloga kupili smo papagaja. Kroz nekoliko meseci i on je po vazdan ponavljao: 'Eh, Bile, Bile!' Tako je moj jadni otac doživeo da ga prekoreva čak i ptica!
Jednog dana, kada je tati bilo već 80, mama je počela njenu milionitu lekciju iz gramatike. On ju je pogledao, nasmešio se, uzdahnuoi rekao svojim promuklim glasom: „Dušo, meni je 80-ta, mani se više toga!“
Pre nekoliko meseci pročitala sam na sajtu Training Zone vrlo interesantan članak o tome kako treba zaboraviti stara znanja pre nego što zaista usvojimo nove ideje i tehnike. Sposobnost kontinuiranog menjanja i napredovanja je nešto što sam i sama iskusila, a i toliko puta imala prilike da se osvedočim kroz sopstveni rad kao i kroz rad drugih ljudi kojima sam bila trener. Uvek je interesantno posmatrati one koji su 'zaglavljeni' u svojoj rutini i koji ne umeju da izađu iz začaranog kruga i krenu napred.
Rešavanje više rutinskih ali neophodnih zadataka istovremeno, često znači uštedu vremena. Međutim, kada su u pitanju kritični zadaci, rukovodioci trebaisljučivo da se na njih usredsrede. Multitasking je dobio na popularnosti ranih 1900-ih, kada su naučnici, baveći se istraživanjem radne efikasnosti fizičkih radnika, došli do zaključka da obavljanje više od jedne radnje u isto vreme, može da dovede do naglog skoka produktivnosti i smanji zamor. Njihova teorija danas nas prilično košta zbog toga što je opsesivno-kompulzivna potreba da radimo dve ili deset stvari istovremeno počela da pokazuje efekte suprotne onima ustanovljenim krajem prošlog veka.
U jednoj sceni crtanog filma prikazani su ljudi kako u furioznom tempu pokušavaju da izbace vodu iz skoro potopljenog čamca. Jedan deo čamca se u trenutku izdiže iznad vode, i jedan lik kaže drugom: „Uh! Kako sam samo srećan što čamac nije probušen na našem kraju!“